Price

Volis da pises price vezane za rw ili ew
na pravom si mestu

ONA NAŠA LJUBAVNA PRIČA

Hodala sam tužna hodnicima kad sam te vidjela prvi put. Činio si se izgubljen, ali ja sam bila još izgubljenija.
Poslije sam saznala da te moja najbolja prijateljica voljela, šta onda da radim sa onim što osjećam?
Ljubav prikrivena mržnjom, mržnjom ne prema tebi, nego prema sebi samoj, što sam se zaljubila u tebe, dečka moje najbolje prijateljice.
Onda je došla Vico, i počeo si da hodaš sa njom, dok sam ja hodala sa Joaquínom.
Ja sam bila odlučna da mu se predam, ali ti si učinio sve moguće da spriječiš da se išta desi.
Ti, kao uvijek, tu, čuvajući me, voleći me u tišini.
Zbog jedne apsurdne opklade sa Soniom, počela sam da izlazim sa Guidom, dok si ti izlazio sa Julietom...
Htjela sam biti ona, željela sam to. Željela sam da me ljubiš, da me grliš, da budeš sa mnom...
Ali nisam imala tebe... Imala sam Guida. Hiljadu puta bih ga zamijenila za tebe, moj astečki majmune.
Kad mi je Mercedes rekla čitavu istinu o mojoj majci a ja otišla iz škole nisi me prestao tražiti dok me nisi našao, u Sonijinoj svlačionici, plačući, trebajući te više nego ikada. Ali, po prvi put, ti si bio tu. Zagrlio si me i molio si me da ne plačem, poslije sam te poljubila, razdvojili smo se, pokajali se i opet se poljubili. Bila je to naša najdublja želja, naša najstvarnija ljubav. Ali između nije samo bio Guido, već i Julieta, i djevojke, i sve... I ti si odlučio ostaviti me, uvjeriti me da je naše bilo nemoguće.
Onda je stigla noć, ni ti ni ja nismo mogli spavati, pričali smo u dnevnom boravku kad je Guido došao i sve pokvario. Ali ti si otišao u moju sobu, i rekao si mi da me voliš, da je bila ludost biti zajedno, ali da je za sreću trebalo praviti ludosti.
Ti si raskinuo sa Julietom, ja sa Guidom, i počeli smo tajno izlaziti.
Ali ponovo se nešto ispriječilo u našoj vezi. Luna te je vidjela da ljubiš Julietu, ili je možda ona tebe? Onda sam te slagala, slagala sam sebe, slagala sam sve, i rekla sam da si bio samo opklada. Jedna obična opklada.
Onda je došla Luz, svjetlo iz pakla, koja mi je htjela uništiti život, koja me je mrzila a tebi govorila da te voli. Onda sam počela izlaziti sa Blasom, i kad se to otkrilo ti si se pravio da si mi momak. Zašto si to učinio, ne znam.
Blas... Uvijek si bio ljubomoran na njega, a ja... Bio mi je drag, tačno, ali nisam ga voljela kao tebe. On je uvijek bio tu kad sam ga trebala, ali on nije htio biti moj prijatelj, htio je biti ti, toliko te je mrzio mojom krivicom...
I zbog te mržnje, počeo je da te istražuje, da istražuje jednu prošlost koja nam je nanijela mnogo zla.
I stigao je moj 15. rođendan, rođendan koji sam dijelila sa svojom sestrom, Marizzom. Zbog nje smo se poljubili, poslije dva ili tri pokušaja smo uspjeli, spojili smo se u jednom tako željenom poljupcu, tako punom ljubavi...
Ali onda se vratio Blas, i dao mi moj poklon: informaciju o tebi, o tvojoj prošlosti, razlog zašto si došao u Argentinu.
Onda je došao koncert u Gran Rexu, naš prvi veliki koncert. Ti si htio ići u México, ali jednim apsurdnim planom smo izbjegli da odeš prije koncerta. Ali onda smo otkrili da je Blas bio onaj koji nas je izdao, onaj koji je rekao Sergiu za bend, i odlučili smo se osvetiti, a kako bismo mogli bolje nego govoreći da je poljubio jednu učenicu. Ali on se naljutio, izbacili su ga našom krivicom.
Pokušao me napasti, ali ti si bio tu, štiteći me od njega. Kao i obično.
Onda sam te otišla izliječiti, i pitala sam te da li ćemo jednog dana imati priliku, jednu priliku za nas, za našu ljubav. Ti si mi rekao da nećemo, ja sam otišla plačući, plačući za tobom, za našom ljubavi koju sam gledala kako nestaje.
I došao je taj dan, dan rastanka. Ali to nije bio rastanak od naše ljubavi, ni rastanak od tebe. Bio je to rastanak od straha, od patnje, od izbjegavanja onoga što smo toliko osjećali, od mržnje. Sve zahvaljujući Marizzi.
Ušla sam u avion, u avion sa odredištem u Méxicu, ti si bio tamo, sa mnom, kao i uvijek smo sanjali.
Proveli smo raspust zajedno, poslije smo otišli na Galápagos, na ostrvo... Sve je bilo tako lijepo, tako posebno...
Ali na povratku je sve propalo Solinom krivicom, izblajhane plavuše koja nas je htjela rastaviti. Alo ponovo smo prevazišli sve i pomirili se.
Onda Blas, Romina, otmica... Toliko stvari koje su nas razdvajale... Ali još više onih koje su nas ujedinjavale...
Pa smo imali dobrotvorni koncert, i moj tata me odveo u Pariz, i pojavila se ona, Sabrina.
Prvo mi se jako sviđala, ali onda sam shvatila da nas je samo htjela povrijediti, i ti si spavao sa njom, prevario si me, slagao si me.
I otišli smo na turneju sa bendom, ponovo zajedno, ujedinjeni nečim što nije bila ljubav. Ali ja nisam htjela izaći, nisam mogla.
-Mia, Sabrina ti je oduzela Manuela, nemoj dozvoliti da ti oduzme i bend.- rekla mi je Marizza
Uvijek je bila tu da mi pomogne, da me izgura naprijed.
Onda operacija, gubitak pamćenja...
Šta nam se desilo? Šta se desilo da se sve izgubi, da se ne sjećaš ničega?
-Istinska ljubav se pamti srcem, a ne glavom.- rekla mi je Sonia, ali ti me se nisi sjećao.
Onda si otišao u méxico, otišao si ne sjećajući me se. I na aerodromu si se sjetio svega: rođendanske zabave, opklade, ostrva, Galápagosa... Svega. Sjetio si se svega što smo doživjeli, ali čak i tako si otišao, ne znam iz kojeg razloga nisi ostao, toliko sam te voljela, ljubavi moja...
I došao je zadnji dan časova, a ti nisi bio tu. Miranda je zadužio nas da pripremimo sve, uz sve što se desilo sa Sergiom, bilo je teško nešto smisliti. Ali ponovo je Četvrta godina, najbuntovniji u cijeloj Elite Way School, uspjela.
Kad je ceremonija bila pri kraju, Erreway je trebao nastupiti, nastupiti bez tebe... Bio je prvi put da smo to radili, prvi put da smo nastupali bez tebe... Ali Dunoff nas je zaustavio, i ti si ponovo bio tamo, u Elite Way School, u bendu, u mom životu. Sjećao si se svega, svega što smo doživjeli, svega što se desilo u Elite Way School... Apsolutno svega. Na kraju pjesme sam otrčala, nisam te mogla gledati, povređivalo me je... Otrčala sam, ali Sonia je došla za mnom, i rekla mi je da se suočim s tobom, da se suočim sa tvojim pogledom, i da će ako me zaista voliš, sve biti kao prije. I tako sam uradila, otišla sam do mjesta gdje si ti bio, i onda si mi tamo rekao da me voliš, da ne možeš živjeti bez mene. Ja nisam mogla prestati plakati, toliko sam iščekivala taj trenutak... Zagrlio si me, zavrtio hiljadu puta, i poljubio me. Učinio si me najsrećnijom ženom na svijetu...
A juče sam se probudila. Upravo smo bili završili sa probom, sa koreografijom, svjetlima, kamerama koje snimaju... I nismo mogli više. I bacila sam se potrbuške na krevet i zaspala sam misleći na tebe.
Onda je došlo buđenje, buđenje iz onog divnog sna. Ležala sam potrbuške, samo sam vidjela bjelinu svoje posteljine, pa sam odlučila okrenuti glavu nadesno, malo po malo, sa zatvorenim očima, i kad sam ih otvorila to nisi bio tu...
Ali onda sam osjetila kako me neka ruka hvata oko struka, okrenula sam se i to si bio ti. Bio si tu sa mnom, i prošaputao si mi na uho “volim te”

Nije moja prica vec sam je nasla na drugom forumu...

Drugarice zauvek
Padala je kiša. Camila je samo mislila o tome kako je bila glupa, kada nije ponela kišobran. „Najavili su kišu, Camila. A ti si se napravila pametna, pa si u kupovinu otišla bez kišobrana“, pričala je u sebi, a dok se trudila da hoda što brže. Baš kada je došla do pešačkog prelaza, uključilo se crveno svetlo za pešake.
„Divno! Sada mi je samo to trebalo!“, viknula je iz sveg glasa, nije mogla da se suzdrži. Baš tada, jedan automobil se zaustavio pred njom.
„Cami?“, upitala je devojka za volanom. Bila je to Luisana! Camila nije mogla da veruje.
„Lu?“, upitala je u neverici. „Da li si to ti?“
„Ko bi bio?“, rekla je Luisana. „Uđi, sedi, odbaciću te do kuće!“
Camila je rado prihvatila poziv. Luisana je njene kese pune nove odeće stavila na zadnje sedišta, da bi Cami mogla da sedne napred, pored nje.
„Položila si vozački ispit, vidim“, rekla je Cami.
„Da...“, rekla je Luisana. „Ne mogu da očekujem da me bivši momci svuda vozaju“.
„Bivši?“, upitala je Camila. „Zar ti nemaš momka?“
„Bilo, pa prošlo“, rekla je Luisana. „Raskinula sam sa njim“.
„Ali, u novinama si rekla da je on ljubav tvog života! Htela si da se udaš za njega!“, rekla je Camila.
„Vidim, pratiš šta se dešava u mom životu“, nasmejala se Luisana.
„Naravno. Retko se viđamo, zbog posla, a ti si mi drugarica. U pola tih priča nisam verovala, ali sam baš uopšteno znala šta ti se događa“, rekla je Camila.
„Drago mi je. I ja sam to isto radila za tebe. Nikada nisam imala drugaricu kao što si ti“, rekla je Luisana.
„Ni ja. Volim te kao sestru, Lu“.
„I ja tebe“.
Jedno vreme su ćutale i vozile se. Bile su toliko uzbuđene što su ponovo zajedno, da nisu ni znale šta jedna drugoj da kažu.
„Cami, jesi li dobila pozivnicu od Cris?“, upitala je Luisana.
„Jesam“, odgovorila je Camila. „Očekivala sam da ću te tamo sresti. Zbog tog koktela sam išla u kupovinu. Kupila sam gomilu stvari, ali nijedna mi se ne čini podesna. Uzalud sam bacila pare“.
„Ja to radim kada sam nervozna ili tužna“, rekla je Luisana. „Da li si ti tužna?“
„Pomalo. Više sam usamljena“.
„Ali, viđaš Felipea svaki dan“, kada je izgovorila to ime, Luisana je osetila žmarce u telu.
„Pa, i ti si do skoro viđala Benjamina“, kada je izgovorila to ime, Camila se osetila kao i njena drugarica prethodnog trenutka. Ali, nijedna to nije priznala.
„Da...“, rekla je Luisana nostalgično. „Elem, znaš li ko će sve doći na zabavu kod Cris?“
„Pretpostavljam da će doći svi iz „RW“, „Floriciente“, „Alma Pirate“, i tako dalje“, odgovorila je Cami.
Luisana je odvezla Camilu do njenog stana. Kada je izlazila iz kola, Camila se okrenula ka Luisani i upitala je: „Bi li svratila gore?“
Luisana se upravo tome nadala. Odmah je prihvatila poziv i popela se sa Camilom u njen stan.
„Kako ti je lepa kuća!“, rekla je Luisana, kada ju je Camila uvela.
„Hvala“, rekla je Camila, „Mada, izgledala bi bolje da je ja održavam“.
„Hm, to se može lako srediti“, rekla je Luisana, „Sve će izgledati bolje, ako se ove knjige pomere na police, ako se novine uredno slože, ako se obriše ovo malo prašine...“, i polako je počela da sprovodi svoje reči u delo. I zaista, stan je posle malo vremena izgledao potpuno drugačije.
„Hvala ti! Baš to je nedostajalo ovom stanu. Tako si dobra, Lu. Uvek si i bila“, rekla je Cami, dok im je obema sipala sok u čaše.
„Hvala ti na tome. Baš to mi je danas potrebno“, rekla je Luisana.
„Što? Imaš li nekih problema?“, rekla je Camila, sednuvši na kauč, pored Luisane.
„Već sam ti rekla da smo Juan i ja raskinuli...“, počela je Luisana.
„Ali, zašto?“, upitala je Camila. „Delovali ste srećno“.
„On je bio tako posesivan. Sputavao me je u svemu“, objasnila je kratko Luisana.
„Uh, taj Monaco mi se nikada nije dopadao“, oštro je primetila Camila.
„Sem toga, Cami, ja osećam da volim nekog drugog“, promucala je Luisana.
„Kada smo već kod toga, mene muči isto osećanje...“, rekla je Camila tiho.
Dve drugarice su sedele zajedno, držeći se za ruke. Razumele su jedna drugu bez ijedne reči. Njihovi problemi bili su potisnuti srećom što imaju jedna drugu.
Sledećeg dana, Camila i Luisana zajedno su otišle u kupovinu. Tražile su odgovarajuće haljine za koktel Cris Morene.
„Ti ne moraš da tražiš haljinu“, rekla je Luisana. „Imam jednu divnu za tebe, nikada je nisam obukla“.
„Kakva je?“, upitala je Camila.
„Predivna“, rekla je Luisana. „Crna. Ne suviše kitnjasta. Nikada je nisam obukla, jer sam osećala da mi ne pripada. Kao da je haljina promašila vlasnika. Da li me razumeš?“
„Naravno“, rekla je Camila. „Tebi je lako odabrati haljinu. Svaka ti stoji divno“.
„Hvala“, nasmešila se Luisana. „Sviđa mi se ova srebrna“.
„Super će ti stajati! Ja je, na tvom mestu, ne bih ni probala!“, rekla je zadivljeno Camila.
„Super. Makar smo to završili“.
Tih dana, drugarice se nisu ni na trenutak razdvajale. Bile su ili kod Camile u stanu, ili kod Luisane. Camila je par puta srela Juana Monaca, kako iznosi stvari iz stana u kojem je živeo sa Luisanom, ali nije želela da sklapa prijateljstva sa njim. Smatrala je da je on delom odgovoran što se njena prijateljica oseća loše.
Te veceri, Luisana je, obucena u predivnu srebrnu haljinu, dosla po Camilu svojim crvenim rols-rojsom. Camila je bila predivna u haljinici koju joj je poklonila Luisana. Obe su bile jako nervozne, ali to nisu htele da priznaju. Po prvi put, posle duzeg vremena, sresce se sa njima, oci u oci.

extra!ja pisem nesto ali na papiru pa cu u sredu otkucati ako ne i ranije!

Hvala! Ovo je tek prvi deo... Drugi deo ce uskoro, cim ga zavrsim!

Ja sam napisala jednu prichu u jednoji svesci vezana malo za RW.Ali je glupa smisli tju bar neku ako mogu?

Slobodno... Okaci na forum sta ti zelis...

Swe mi se swidjaju jako!
Idem sada da gledam Serranowe pa cu sootra probati da okacim! KISS

Extra su